Iako je Kruševac ne tako velika sredina i mladi imaju utisak da ne sreću često nova lica, noćni život ne umire ni u zimskoj sezoni, a konzumiranje alkohola je „lek“ za mnoge probleme.
Kako Kruševac nije studentski grad, većina mladih nakon srednje škole ode u neki od univerzitetskih centara. Kako je fokus kada se govori o mladima uperen ka srednjoškolcima, pitamo se kako oni provode svoje slobodno vreme.
“U gradu nema mnogo različitih mesta, ali ipak u slobodno vreme, kada god mogu, izlazim sa drugaricama na piće“, priča naša sagovornica.
“Nemam vremena za konkretne hobije, isuviše sam zauzeta oko škole i spremanja za fakultet. Takođe, trenutno se spremam za polaganje engleskog jezika, a učim i slovenački. Ranije sam se bavila glumom, ali i sa time sam prestala u međuvremenu“.
“Sve vannastavne aktivnosti i sekcije smatram više obavezama nego hobijima, tako da to po mogućnosti izbegavam“, dodaje ona.
“Izlazim svakog vikenda, kada je školska godina u toku. U suprotnom izlazim skoro svakodnevno za vreme raspusta. To je ono što me relaksira i vraća u neku normalu“.
Ovo je stav nekolicine, ali šta ako bi uradili statistiku? Da li institucije koje rade sa mladima greše u pristupu? Da je tako, verovatno ne bi postojao odaziv na radionice i druge aktivnosti u onoj meri u kojoj ga ima. Opet, kako ugoditi mladima i pružiti im alternativu, kako ih izvesti na put ka zdravijem životu?
“Alkohol sam prvi put probala u krugu porodice. Sa nekih 10 godina sam probala pivo, što je klasični odabir i prvi alkohol u većini slučajeva“, priseća se naša sagovornica.
“Rakiju sam probala za četrnaesti rođendan i to mi je dala majka. Samostalno sam alkohol kupila nekih godinu dana kasnije. Krenula sam sa pićem zbog društva. Na početku je bilo umereno. Međutim, prvo pijanstvo mi se desilo već sa 16 godina, za doček Nove godine. Shvatila sam da moj organizam zapravo ne može da podnese alkohol toliko dobro, ali sam bez obzira na to nastavljala“.
Gde je mera i granica, kako uopšte ograničiti sebi “nagrade” koje dodeljujemo? To su samo neka od pitanja koja mladi postavljaju sebi, ali tek u momentima kada je isuviše kasno, odnosno kada već bivaju zavisni.
“Sve što mi se u momentu svidi koristim u velikim količinama, jer smatram sebe hedonistom. Mane toga sam zaista uvidela još pri samom početku, ali to je valjda uvek tako na početku. Nisam dospela do ekstrema da odem na ispiranje, ali zato sam imala sramotne trenutke“.
“Nakon drugaričinog rođendana na kom sam popila više nego što treba, završila sam tako što sam se zaključala u toaletu, a drugarice su me nekako izvukle i odvele u auto moje majke, ali ja se ničega od toga ne sećam. Osećala sam se izuzetno loše zbog toga, a malo kasnije sam saznala i za neke zdravstvene probleme, te sam od tada odlučila da prekinem sa alkoholom“.
“Kada pijem osećam se lepo, sve do trenutka kada preteram. Tada osećam da gubim osećaj za koordinaciju i postajem preterano emotivna. Međutim, na neki način to smatram i begom od realnosti, pa čak i teranje inata roditeljima“, dodaje sagovornica.
“Godinu dana nisam pila uopšte, ljudi su mi zavideli, i sama sam se sebi čudila kako sam to uspela izvesti. Posle tog vremena usledilo je moje punoletstvo na kom sam dala sebi za pravo da popijem malo više. Interesantna je stvar da, iako, su se dešavale neplanirane stvari pod uticajem alkohola, svoja pijanstva sam planirala.
Odlučila sam da na dalje prekinem sa pićem. Ja sam veseo i društven tip osobe, shvatila sam da mi alkohol nije neophodan kako bih se zabavila. Iako mi pomaže da se osećam opuštenije i slobodnije, shvatila sam da ne mogu sebi dati za pravo da ponizim, ne samo sebe, već i svoju porodicu i prijatelje, što mi se dešavalo prilikom tih pijanih “epizoda”, rekla je ona.
“Iako sam htela da dokažem sebi da ja to mogu i da mi to možda treba, kajem se zbog ulaženja u svet alkohola. To nije moj jedini porok. Pored toga koristim i cigare, koje su možda i moj najveći porok. Ne utiču loše na mene, ali ću vremenom verovatno primetiti disbalans u zdravstvenom aspektu, samo što će biti potrebno više vremena”.
“Alkohol zamenjujem hranom i uživam u fizičkim uživanjima. Svoje probleme rešavam time što konstantno unosim nešto u organizam, iako sam svesna da je i to loše. Pored toga, alternativom smatram i komunikaciju. Strašno je važno da pričamo sa porodicom i vršnjacima; ne samo o onome što nas tišti, već i o uopštenim stvarima“, zaključuje naša sagovornica.
Izvor: KruševacPRESS
