Srbija u oblasti zaštite životne sredine zaostaje za razvijenim evropskim zemljama – čak 25 godina, izjavio je ove jeseni resorni ministar Goran Trivan.
Da regionalno sastajanje ministara ne bi trebalo da bude samo prilika za prijatno okupljanje kolega, pokazuju brojni ekološki problemi na celokupnom Balkanu.
„Sve bivše zemlje Jugoslavije imale su gotovo isti industrijski sistem od kojeg su krenule. Tako su i njihovi sadašnji ekološki problemi slični“, objašnjava za BBC Zvezdan Kalamar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
„Najveći problem su stare termoelektrane, koje su zastarele i koje su zato najveći zagađivači.
„Nalaze se širom Balkana – od Kostolca u Srbiji, preko Tuzle i Kaknja u Bosni do kopova u Prištini.„
Emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8 do 5 milijardi evra, procene su Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).
Zvezdan Kalamar iz CEKOR-a navodi šest najvećih zagađivača na Balkanu:
- stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, BiH i na Kosovu)
- alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori
- čelična industija u Makedoniji
- ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)
- odlaganje industrijskog otpada
- insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove
Mada Srbija čak 70 odsto struje dobija od uglja, termoelektrane koje ga proizvode su ubedljivo najvežći zagađivači u zemlji.
Istraživanje Fondacije „Mreža za promene jugoistočne Evrope“ pokazuje da do 2023. mora da se obnovi ili zatvori čak 13 termoelektrana – po jedna u Hrvatskoj i Crnoj Gori, čak pet na Kosovu, dve u Makedoniji i četiri bloka u Srbiji.
Kalamar kaže da industrijski sistem koji je danas veliki zagađivač, to nije bio pre pola veka.
„Kada su se gradili, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ti kopovi su bili kvalitetni i uspešni.
„Problem je što se, zbog nedostatka novca, vremenom nije ulagalo u njihovu obnovu i regulisanje zagađenja.„
Ministri sa Balkana, barem oni koji su pristustvovali prethodnoj regionalnoj konferenciji, usvojili su letos prilično alarmantno istraživanje, koje je sprovela krovna organizacija Veće za regionalnu saradnju (RCC).
Na čitavoj teritoriji Zapadnog Balkana će u skoroj budućnosti doći do porasta temperature za 1-2 stepena Celzijusa, koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do 4,0 stepena – rezulati su ove studije, u kojoj se dodaje:
„Do kraja veka bi porast temperature na području Zapadnog Balkana mogao biti alarmantan, budući da može premašiti pet Celzijusovih stepeni, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova i efekat staklene bašte.“
Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorio je za BBC na srpskom da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana (MHE) mogao da bude ozbiljno ugrožen.
„Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE„, kaže Simonović.
„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju„, rekao je za BBC Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.
„Takvi negativni efekti su uočeni svuda u svetu, a ko ne veruje, može da ode do Jošaničke reke, koja je uništena sa osam uzastopnih MHE„, rekao je Ristić.
Male centrale na vodi masovno se grade i u Crnoj Gori i Bosni.
Izvor: BBC.COM
