Neuspeh je reč koja najpreciznije opisuje napore EU za uspostavljanje vladavine prava na Balkanu. To su rekli revizori EU u izveštaju objavljenom pre dva dana.
EU je potrošila oko 700 miliona evra između 2014. i 2020. kako bi pomogao Albaniji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Kosovu da napreduju u reformama u oblastima kao što je nezavisnost pravosuđa. Ali, Evropski revizorski sud je u svom izveštaju zaključio da je ova investicija imala izuzetno mali uticaj na region.
„Podrška EU vladavini prava na Zapadnom Balkanu očigledno nije bila uspešna u donošenju velikih promena“, rekao je Juhan Parts, član suda odgovoran za pomenuti izveštaj.
Mnoge vlade EU vide uspostavljanje visokih demokratskih standarda u susedstvu EU na Zapadnom Balkanu kao važno za stabilnost i bezbednost bloka, posebno pošto svih šest zemalja u regionu teži da se jednog dana pridruže EU.
„Skroman napredak postignut u poslednjih 20 godina ugrožava ukupnu održivost podrške EU koja se pruža u okviru procesa pristupanja“, rekao je Parts. „Stalne reforme gube kredibilitet ako ne daju opipljive rezultate.“
Šta kažu revizori
Revizori ukazuju na nedostatak političke volje u regionu, kao i na nedostatke u sopstvenom pristupu Evropske komisije projektima na Zapadnom Balkanu, koji doprinose neuspehu u postizanju napretka.
„Naša revizija uzorkovanih projekata pokazuje da je politička podrška bila snažna i da se ove aktivnosti uglavnom odvijaju prema planu, gde se komponente projekta fokusiraju na tehničku pomoć, jačanje kapaciteta i institucionalnu efikasnost“, napisali su revizori.
„Tamo gde su komponente usmerene, na primer, na izmene zakonodavnog okvira u cilju jačanja nezavisnosti i odgovornosti… tada je politička posvećenost često bila slabija“, rekli su revizori.
Revizori su, takođe. primetili da je „podrška EU u zemljama zapadnog Balkana za akciju civilnog društva u vezi sa vladavinom prava nedovoljna“ i izrazili zabrinutost da projekti koje podržava EU možda neće biti finansijski održivi nakon što se evropska podrška završi.
Štaviše, finansiranju dodeljenom regionu u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć 2014-2020 (IPA), prema revizorima, nedostaju stroge klauzule koje bi povezale zaustavljene reforme sa finansiranjem.
Delegacije EU su „retko koristile mogućnost suspendovanja finansijske podrške IPA-e ako reforme ne napreduju na zadovoljavajući način“, primetio je Revizorski sud.
Izazovi za budućnost
Imajući u vidu ove izazove, revizori se sada zalažu za niz promena u načinu na koji blok pristupa reformama vladavine prava na Zapadnom Balkanu. Revizorski sud je izdao preporuke uključujući uspostavljanje indikatora uticaja na pitanja kao što je sloboda izražavanja, zajedno sa prekretnicama za praćenje napretka po njima.
Druga preporuka je da Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove, krilo spoljnih poslova bloka, pojačaju podršku nezavisnom civilnom društvu i novinarima u regionu. Takođe, i da bliže povežu isplatu novih sredstava sa napretkom u oblasti vladavine prava.
Portparol Evropske komisije rekao je da pozdravlja izveštaj revizora, nazvavši ga „korisnim doprinosom“.
„Vladavina prava ostaje kamen temeljac procesa pridruživanja i odrediće ukupni tempo napretka partnera iz proširenja na njihovom putu ka EU“, rekao je portparol u mejlu, dodajući da „iako je značajan napredak zabeležen posebno u nekim zemljama partnerima sa zapadnog Balkana, izazovi u vladavini prava u regionu i dalje postoje i potrebni su dalji napori u ovoj fundamentalnoj oblasti politike proširenja EU.”
Portparol je takođe napomenuo da je EU ažurirala svoj pristup širenju 2020. i da sada ima „jači fokus na vladavini prava na Zapadnom Balkanu“.
Izvor: Politico
