Put ka EU po staroj ili novoj metodologiji? To je pitanje koje se nametnulo ovih dana. Jer, je 5. februara usvojila novu metodologiju procesa pristupanja EU. Ona se odnosi na Severnu Makedoniju i Albaniju sa kojima treba da počnu pregovori o članstvu. Srbija i Crna Gora, najdalje odmakle u pregovaračkom procesu, mogu nastaviti po staroj, ali i preći na novu metodologiju – po svom izboru.
Zemlje – članice EU, prema najavi iz EU, trebalo bi da odobre novu metodologiju pre majskog Samita EU i Zapadnog Balkana u Zagrebu. To će se desiti paralelno sa pokretanjem pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
Kakva je nova metodologija?
Novi postupak je sačinjen na predlog Francuske. On podrazumeva da se umesto pojedinačnih poglavlja otvaraju i zatvaraju cele oblasti, tzv. klasteri. Njih će biti šest i oni će obuhvatati svih nekadašnjih 35 poglavlja. Ključni uslov za napredak u bilo kom klasteru jeste vladavina prava, ranije poglavlja 23 i 24. Ona će biti zatvorena poslednja. Po novoj metodologiji, zemlje – članice evropskog bloka će sada imati veću kontrolu nad procesom pregovora. Imaće mogućnost monitoringa, ali i zaustavljanja pregovara ili vraćanja tog procesa unazad. Iz vlasti zemalja u regionu stižu različita mišljenja. Ipak, većina sprovodi analize i čeka se Samit u Zagrebu. Tada će biti razjašnjeni delovi metodologije koji trenutno nisu precizno definisani.
Predložena nova metodologija ima značajnih elemenata. Npr. zemlje – kandidati će, tokom pristupnih pregovora, dobijati više novca iz fondova Evropske unije. Odmah, u skladu sa obavljenim sektorskim reformama. Moći će i da učestvuju u radu stručnih tela EU. Ali, ceo proces se može i vratiti unazad ili obustaviti ukoliko budu nazadovale u reformama.
Put ka EU je deklarisana politika svih zemalja regiona. Ipak, ono što kažu vlasti i ono što kažu građani se nekad bitno razlikuje. Poseban problem predstavljaju i evidentni apsurdi koji postoje, kao što je to u Srbiji i Crnoj Gori. U obe zemlje, po mišljenju civilnog sektora, ali i dela EU, vlade ne čine dovoljno da bi se uspostavila vladavinu prava i poštovanje demokratskih principa. Takođe, evidentno je da postoji obostrana sumnja i problem kredibiliteta između EU i zemalja regiona. Zemlje Zapadnog Balkana još uvek ne osećaju da su vrata EU iskreno otvorena i da su dobrodošle u članstvo. Takve okolnosti koriste vladajuće elite koje donose pragmatične odluke zasnovane na trenutnim interesima. Mnogo manje se vode vrednostima, a više onim što se može nazvati prostom „trgovinom“.
Put ka EU je i dalje trnovit i težak za sve zemlje regiona…
