SARADNJA NOVINARA I LOKALNIH VLASTI: Zatvorena vrata za one koji pišu kritički

Predstavnici šest medijskih kuća iz Rasinskog okruga saradnju sa lokalnim samoupravama ocenjuju kao nezadovoljavajuću a najviše primedbi imaju na selektivni pristup lokalnih političara prema novinarima.

Četiri od šest medija iz Rasinskog okruga smatraju da lokalne samouprave selektivno sarađuju sa medijima.

Zvanično, lokalna samouprava sarađuje sa svim medijima, pozive prosleđuje svima, za događaje na kojima planira da mediji prisustvuju. Dešava se, međutim, da određene službe selektivno pozivaju medije (pozovu samo lokalne televizije). Takođe, dešava se da naša redakcija danima ne može da dobije sagovornika, koji je navodno zauzet, a pojavi se baš tih dana kada mi tražimo neke odgovore, na lokalnim televizijama govoreći o sličnoj temi. Neretko se dešava da naše pisanje, o temi o kojoj nisu želeli da govore, “demantuju” preko drugih medija“, navodi se u jednom odgovoru a slično mišljenje imaju i medijske kuće iz Brusa.

Jedan od problema sa kojim se suočavaju mediji je i selektivno slanje poziva za određene događaje.

Svim medijima su otvorena vrata uvek. U poslednjih par godina se nije desilo da je odbijena saradnja sa bilo kojom medijskom kućom. Jedini problem koji se pojavljuje je taj što se, zbog slabijih kapaciteta Opštinske uprave, na pojedine informacije i odgovore medijima čeka malo duže…“, kaže se u jednom odgovoru.

Sledeće pitanje odnosilo se na to koliko objektivno i realno mediji izveštavaju o aktivnostima lokalne samouprave. Mišljenja novinara po ovom pitanju su podeljena.

Oni koji su uz vlast jednostavno beleže njihove aktivnosti, a ostali beleže samo ono što smatraju bitnim, te pokreću teme koje su značajne za građane. Potpuna je istina da bi  mediji koji slove za nezavisne trebalo više da se bave analizama događaja, odnosno onime što je “ispod” događaja, ali često za to nema dovoljno vremena, odnosno kapaciteta“.

Nema realnosti. Režimski mediji su površni i  ne bave se suštinom, ostalima su uglavnom informacije uskraćene, a ukoliko se u javnosti i nađe po neka realna informacija munjevitom akcijom se demantuje a autor obeleži na već dobro poznati način“.

U čitavoj zemlji pa i na lokalu, u Kruševcu, evidentna je jasna podela na dva tabora. Ipak, u Kruševcu većina medija ima realno izveštavanje. Jedino što deo medija bliži vlastima ima manir da neke informacije koje mogu da daju negativan prikaz jednostavno ne objavljuju“, jedno je od mišljenja.”

Inače, istraživanje koje je CINK sproveo u prvoj polovini 2022. godine, u oviru projekta „Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu“, pokazao je da se 78% priloga u lokalnim medijima odnosi na aktivnosti funkcionera i direktora javnih preduzeća i ustanova.

Ono oko čega su predstavnici svih šest anketiranih medija iz Rasinskog okruga saglasni je da na lokalnom nivou ne postoji istraživačko novinarstvo zbog nedostatka kapaciteta redakcija, slabog finansijskog stanja medija i nezainteresovanosti.

Sledeće pitanje je glasilo „Da li postoje cenzura i autocenzura u radu lokalnih medija?

Većina medija je saglasna da postoji, pre svega, velika doza autocenzure.

Pojedini medijski poslenici osećaju neku vrstu pritiska ili obaveze da izveštavaju na određeni način. Zvanično, cenzure nema.Ali, deo finansija dolazi preko konkursa za sufinansiranje medija i onda se vodi računa o tome šta su teme koje se pokreću“.

Postoji i čini se da je isprepletana. Kod prvih (režimskih) na delu je cenzura, te oni ni ne stižu do autocenzure, a kod ostalih sigurno, nakon silnih godina rada pod određenim pritiscima, postoje naznake autocenzure, koje često ni sami mediji nisu svesni“, analizira stanje jedna od novinarki.

Teško je reći. U poslednjih par godina se nije pojavila nijedna ozbiljna afera da bi mogli da zaključimo da li postoji cenzura ili auto cenzura“.

Novinari nisu zadovoljni ni saradnjom sa predstavnicima lokalnih vlasti. Lokalni funkcioneri prave podelu među medijima i novinarima.

To je, verovatno, najveći problem.Uvek se nešto čeka, odlaže i odugovlači.I za najjednostavnija pitanja upućena u pisanoj formi dešava se da odgovor stigne posle mnogo vremena, često ikasno“.

Delimičan, selektivan… Na kraju uglavnom dobijemo sagovornika ili traženu informaciju, ali je pitanje koliko vremena prođe. Takođe, komunikacija zavisi od toga koliko dugo poznajemo određenog predstavnika lokalne samouprave. Oni stariji znaju pravila komunikacije sa medijima, dok mlađi, čini mi se, nemaju ni predstavu da je njihova obaveza da komunciraju sa svim, a ne samo sa “prijateljskim” medijima“.

Naravno postoje i drugačija mišljenja.

Uvek se odazivaju na pozive i na gostovanja, kako predstavnici lokalne samouprave, tako i direktori javnih preduzeća i ustanova“.

Predstavnike medija smo pitali i šta misle u kojoj meri njihov rad utiče na informisanost građana i da li  pomaže u podizanju svesti građana kada je u pitanju transparentnost i mogućnost učešća u procesima donošenja odluka?

Smatram da moj/naš rad doprinosi informisanosti građana pomaže u podizanju svesti građana kada je u pitanju transparentnost i mogućnost učešća u procesima donošenja odluka, posebno na teritoriji Brusa i okolini ali i šire“, navodi novinar iz Brusa.

Naša redakcija se trudi da bude tako. Međutim, mnogo je drugih faktora osim informisanja koji utiču na uključivanje građana u procese odlučivanja.“

Trudimo se, nisam sigurna koliko uspevamo. Pratimo sajt Gradske uprave, objavljujemo jave pozive, javne rasprave, pokušavamo da objasnimo kroz tekstove šta znače određena dokumenta, šta podrazumevaju određene izmene planske dokumentacije…

Verujem da utiče. Jedan od primera je i ovogodišnja javna rasprava o budžetu, na kojoj se po prvi put pojavio i određen broj građana sa predlozima, kao i skorašnja javna rasprava o Strategiji za mlade gde su pristigli i neki predlozi koji su usvojeni, Nakon tih rasprava, građani i predstavnici NVO sektora su prokomentarisali da su o tim raspravama bili upoznati putem medija“, glasi jedan od odgovora.

Izvor: krusevacpress.com