Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je, u okviru projekta „Za aktivno učešće mladih Rasinskog okruga“, koji finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške, organizovao debatu o aktivizmu mladih u tri lokalne samouprave Rasinskog okruga.
Kao uvod u debatu prezentovani su preleminarni rezultati ankete koja je sprovedena u Kruševcu, Ćićevcu i Varvarinu a u kojoj su mladi imali priliku da daju svoje viđenje zajednice u kojoj žive i omladinskog aktivizma.
„Mladi sami kažu da im je položaj užasan ili loš i to je, na neki način, očekivano. Ne mogu da kažem da naša opština, Ćićevac, ništa ne nudi mladima. Nudi neke kulturne sadržaje ali to mlade ne zanima jer ih nisu pitali šta žele. Nisu iste potrebe mladog čoveka od 16 ili 26 godina. Volela bih da se mladima pruži bar nešto zbog čega bi se uvek rado vraćali u Ćićevac“, istakla je Jovana Janev, aktivistkinja „Okulara“ i Alternativnog centra za devojke.
Luka Milenković iz CINK-a smatra da nisu previše zainteresovani za učešće u političkom životu jer „između stranaka nema velikih razlika, a straije članove nije briga šta mladi žele“.
„Ne bih želela da imam bilo kakve veze sa politikom. Mladi se gnušaju politike. Razmišljaju da je politika jedan čovek, jedna stranka i da nema ničega zašta treba da se bore“, dodaje Jovana Janev.
Nikola Cvetanović iz Stranke slobode i pravde smatra da je „u poslednjih 12 godina mladima ogađeno bavljenje politikom“.
„Mladi ne žele da učestvuju u bilo kakvim političkim akcijama mada je to greška jer njima pripada budućnost ove zemlje. Ne bi trebali stariji da im kreiraju budućnost. Trebali bi više da se uključe u politički život. U poslednje vreme pristupa nam dosta mladih ljudi i to je dobro. Želimo da oni istupaju i vode politiku. Verujem da će na narednim izborima na odborničkoj listi SSP biti pretežno mladi“, tvrdi Cvetanović.
Ana Tomić tvrdi da se „prevelik teret stavlja na mlade“.
„Pričamo o njihovoj motivisanosti a onda kažemo „Mladi nisu informisani“. Mladi često ponavljaju tu rečenicu „Nemam dovoljno vremena“ jer im je tako jednostavnije nego da ne vide efekte svog aktivizma. Mladi moraju da imaju sadašnjost, na konkretnim aktivnostima da budu uvaženi, da bi imali budućnost. U Skupštini Srbije je jako malo mladih ljudi ali se to može preneti na svaku strukturu društva, na svaku ustanovu koja se bavi mladima. I kada su tu njihov glas se ne čuje, u većini slučajeva mladi su ukras. O potrebama mladih najčešće u medijima govore drugi. Njihov angažman se najčešće završava ad hoc“, analizirala je odnos prema mladima u društvu Ana Tomić iz Edukativnog centra.
Ona smatra da su neophodne sistemske promene u društvu, na svim nivoima, jer u mnogim institucijama mladi statiraju.
„Ako ih informišemo, pozovemo i oni se uključe ali ne vide šta je to konkretno proizašlo iz toga oni više nikad neće doći. Ako su tu da popune neku anketu, da budu broj, ako ih neko stavi u neku javnu politiku da bi bili članovi reda radi oni više nikada neće doći. To je sistemski problem i na svim nivoima društva, od obrazovnog pa nadalje. Zašto mladi smatraju da je politika prljav posao? Zato što im nismo pokazali drugačije. Odgovornost je na društvu“, zaključila je Tomićeva.
Učesnici u debati potencirali su i problematičan odnos škola prema učenicima.
„Nedavno sam bila na skupu gde je iznet podatak da je u 2022. godini u Srbiji registrovano 213 dečjih brakova. Moje pitanje je glasilo „Koliko je tih brakova prijavila škola?“ pošto su to deca od 11 do 17 godina. Samo 17 slučajeva je prijavila škola. Mislila sam da je taj broj negde oko 50. To govori koliko školu zanimaju deca. Mnogim profesorima je jedini cilj da ispričaju šta imaju i daju ocene a ne da pomognu deci“, iznela je kritike na način rada u školama Jovana Janev.
Katarina Dragonjić iz neformalne grupe Rtaći iz Kićblona tvrdi da učenici nemaju dovoljno poverenja u školske psihologe a da je procedura za odlazak kod psihijatra ili psihoterapeuta komplikovana i spora zbog čega mnogo mladih ne dobija adekvatnu podršku na vreme.
Izvor: krusevacpress.com