bezbednost

KO UGROŽAVA BEZBEDNOST NOVINARA?: Sve više fizičkih napada

Novinari i medijski radnici su već duži vremenski period izloženi ozbiljnim pretnjama i fizičkim napadima koji direktno ugrožavaju njihovu bezbednost, ali su sve više izloženi i raznim pritiscima koji posredno ugrožavaju njihovu bezbednost.

Prema podacima “Baze napada na novinare” Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) samo u periodu od 2017. godine pa do kraja aprila 2022. godine registrovano je ukupno 684 napada na novinare u Srbiji. Posebno zabrinjava činjenica da su u ovom periodu evidentirana 62 fizička napada na novinare.

Prema dugogodišnjem iskustvu NUNS-a, koji bazu napada i pritisaka vodi još od 2008. godine, od krivičnih dela sa kojima su se novinari susretali u vezi sa obavljanjem novinarskog posla najčešća su bila: laka telesna povreda (član 122), nasilničko ponašanje (član 344), proganjanje, nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi ili javnom skupu (član 344a), rasna i druga diskriminacija (član 387), izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (član 317), izazivanje opšte opasnosti (član 278), zlostavljanje i mučenje (član 137) i druga.

Ono što se uočava kao trend u poslednjih nekoliko godine jeste rast ukupnog broja incidenata i drastičan porast različitih vrsta pritisaka na novinare i medije. Takođe, veoma zabrinjava to što je zabeležen porast broja fizičkih napada.

U 2020. godini, prema podacima Udruženja novinara Srbije, zabeleženo je 107 napada na novinare, dok je u 2021. godini bilo više od 74 napada, izjavio je početkom decembra 2021. godine,  Slobodan Radičević, član Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara, na predstavljanju rezultata istraživanja o pritiscima i napadima na novinare.

U javnim tužilaštvima 2020. godini formirano je 59 predmeta koje se tiču bezbednosti novinara, do kraja oktobra 2021. godine 66 predmeta. Od ukupnog broja predmeta, uključujući prošlu i ovu godinu, doneto je šest osuđujućih presuda, a od ukupnog broja predmeta iz 2021. godine, trećina je odbačena,” rekao je Radičević na konferenciji u UNS-u.

U istraživanju UNS-a sprovedena je anonimna anketa u kojoj je učestvovalo više od stotinu novinara iz novinarskih udruženja i sindikata koji su naveli da na njihov rad najviše utiču „ekonomska nesigurnost, pretnje i pritisci“.

Napori koje ulažu novinarska udruženja, civilni sektor i međunarodne institucije, posebno kada je bezbednost novinara u pitanju, ipak zavise “od čuvene političke volje” da se nešto reši ili ne.

Tokom prošle godine imali smo neke sudske slučajeve pretnji i napada na novinare, koji su bili prilično brzo rešeni, a počinioci relativno brzo pronađeni i procesuirani. Međutim, kada pogledate malo dublje strukturu tih napada, vidite da su to neki slobodni strelci, koji su odlučili da se obračunaju sa ovim ili onim novinarom. Ono čemu prisustvujemo svaki dan, stalno targetiranje nezavisnih medija i novinara, kao i uvijene pretnje sa najviših nivoa vlasti, već postaje stvarno opasno. Takva bolesna atmosfera koja se konstantno pravi u društvu naravno da će ponukati neke koji u to poveruju da uzmu stvari u svoje ruke i da se obračunavaju, i to je ono što jako plaši”, upozorava Ivana Stevanović, izvršna direktorka Fondacije Slavko Ćuruvija.

Na udaru nasilnika kojima smeta slobodna reč nalaze se i novinari lokalnih medija i dopisnici iz manjih gradova. Problem njihove bezbednosti je posebno složen jer su u situaciji da se sa nasilnicima svakodnevno susreću a reakcije nadležnih organa su, najčešće, jako spore i neadekvatne.

Podsećamo da još uvek nije rešen slučaj ubistva iz 2001. godine kada je ubijen novinar Milan Pantić, dopisnik Večernjih novosti iz Jagodine. U ovom slučaju i dalje nema jasnog napretka iako javnost i novinari smatraju da Tužilaštvo ima dovoljno podataka za dalje postupanje.

Ono što posebno zabrinjava je činjenica da je u 2020. godini povećan broj napada na novinarke i što se iz godine u godinu beleži kontinuirano uvećanje broja onlajn napada i pritisaka.

Istraživanje koje je NUNS sproveo u 2020. godini pokazalo je da je 36% ispitanica odgovorilo da je u poslednjih pet godina dobijalo pretnje onlajn kanalima ili im je na bilo koji drugi način bila ugrožena bezbednost tim putem. Od toga njih 42% je tvrdilo da je to bila posledica nekog od njihovih tekstova, a 27% da je zbog ukupnog rada.

Izvor: KruševacPRESS