Iako je u Rasinskom okrugu poljoprivreda deo svakodnevice brojnih porodica, deca koja odrastaju uz mehanizaciju i porodična gazdinstva sve ređe žele da u njoj vide svoju profesionalnu budućnost. Suočeni sa neizvesnim tržištem, vremenskim nepogodama i teškim fizičkim radom, mladi se sve češće okreću sigurnijim zanimanjima, zbog čega poljoprivredne škole i fakulteti beleže pad broja studenata.
To pokazuje i interesovanje za Poljoprivredni fakultet u Kruševcu. Dekan ove visokoškolske ustanove dr Marko Malićanin kaže da je ove godine upisan jedan student više nego prethodne, ali da se time suštinski ne menja višegodišnji trend.
– Interesovanje nije ni manje ni više, nego je generalno slabo. Prve godine nakon otvaranja fakulteta bile su prilično dobre, 2019. godine imali smo rekord, a nakon toga kreće pad. Poslednjih godina broj se kreće oko dvadesetak studenata, nešto manje ili više – kaže Malićanin.
Razloga za to je, smatra on, više. Broj dece iz godine u godinu opada, mladi se sele ka Beogradu ili odlaze u inostranstvo, a istovremeno su se pojavila zanimanja, naročito u IT sektoru, koja prethodnim generacijama nisu bila dostupna. Upravo njih mladi često doživljavaju kao put ka lakšem zapošljavanju i većim primanjima. Malićanin ističe i da pad interesovanja za poljoprivredne nauke nije specifičnost samo Kruševca i Srbije, već trend koji je, prema analizama koje je radio, prisutan i na evropskim fakultetima.
Težak hleb od zemlje kao glavni razlog odbijanja
Međutim, odgovor na pitanje zašto mladi ne biraju poljoprivredu možda se najbolje vidi upravo među onima koji su sa njom odrasli.
Filip Petrović, učenik Poljoprivredne škole u Aleksincu, kaže da se njegova porodica bavi poljoprivredom i da je odmalena uključen u poslove na imanju. Upravo zbog toga, međutim, Poljoprivredni fakultet nije među njegovim izborima.
– Vidim koliko je to težak i neizvestan posao – jedne godine te uništi suša, druge cena proizvoda. Voleo bih da studiram nešto što mi daje sigurniji posao i redovnija primanja – objašnjava Filip.
Slično razmišlja i Dunja Jovanović, učenica Gimnazije, čija se cela porodica bavi poljoprivredom. Ona kaže da ne beži od sela niti smatra da je poljoprivreda loš posao, ali da dobro zna šta znači zavisiti od vremenskih prilika, otkupnih cena i troškova goriva i đubriva.
– Upravo zato želim nešto drugo. Ne želim da mi poljoprivreda bude jedina profesionalna opcija, zato sam i upisala Gimnaziju – kaže Dunja.
Za Pavla Mladenovića, učenika Mašinske škole, problem nije samo u težini posla, već i u pitanju šta mu formalno obrazovanje iz poljoprivrede može doneti.
– Imamo zemlju i mehanizaciju i verovatno ću jednog dana nastaviti da pomažem roditeljima, ali ne mislim da mi je za to neophodan Poljoprivredni fakultet. Većinu onoga što radimo naučio sam kod kuće, a ako već četiri ili pet godina ulažem u studiranje, radije bih izabrao oblast u kojoj vidim više različitih mogućnosti za zaposlenje – kaže Pavle.
Nauka o hrani umesto teškog fizičkog rada
Upravo ovakvu percepciju poljoprivrede kao jedan od problema prepoznaju i na kruševačkom Poljoprivrednom fakultetu. Malićanin kaže da sam naziv „poljoprivreda“ kod mladih često stvara sliku teškog fizičkog rada, iako savremeno obrazovanje u ovoj oblasti obuhvata daleko više od rada na njivi.
– Kada kažete poljoprivreda, mladi je povezuju sa teškim fizičkim radom. A to je zapravo nauka o hrani i proizvodnji hrane – objašnjava Malićanin.
Savremena poljoprivreda, dodaje, povezuje hemiju, biologiju, biohemiju i matematiku, ali sve više i informatiku, softverska rešenja i precizne tehnologije. Zbog toga fakultet planira da modernizuje pristup studentima i mladima pokaže da poljoprivreda danas ne znači isključivo celodnevni fizički rad na imanju.
Ipak, fakultet se suočava i sa još jednim problemom – nedovoljnom vidljivošću. Malićanin navodi da se i osam godina nakon osnivanja dešava da ni sami Kruševljani ne znaju da u njihovom gradu postoji Poljoprivredni fakultet.
Zato je, kako kaže, jedan od zadataka novog rukovodstva da fakultet učini vidljivijim, ali i da studijske programe i način komunikacije prilagodi generacijama koje danas biraju fakultet.
Da izbor poljoprivrede ne mora da znači ostanak isključivo na porodičnom gazdinstvu pokazuje i Dijana Rajković, studentkinja Fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njena porodica bavi se stočarstvom i ratarstvom, a fakultet joj u početku nije bio prvi izbor.
– Nisam mislila da ću tu i da ostanem, ali svideo mi se i nastavila sam studiranje – kaže Dijana.
Od porodice je dobila podršku, ali je u okruženju nailazila na potpuno različite reakcije. Dok ju je jednom prilikom radnica na šalteru pošte, kada je uplaćivala novac za prijavu ispita, pitala šta će joj takav fakultet i zašto nije upisala neki drugi, drugom prilikom dobila je podršku uz komentar da je šteta što ljudi malo razmišljaju o tome šta jedu i piju.
I sama, međutim, priznaje da je poljoprivreda zahtevna. Proizvodnja zavisi od klimatskih uslova, štetočina i bolesti biljaka, a svaka godina donosi nove okolnosti.
– Velika je šteta što se na poljoprivrednike gleda sa podsmehom i što se ne zna koliko se muče i koliko truda ulažu u svoj posao – kaže Dijana, koja bi nakon diplomiranja želela da radi u struci.
Blizina njiva ne garantuje studente
S druge strane, Malićanin tvrdi da su mogućnosti zapošljavanja nakon završetka fakulteta znatno šire nego što mladi obično pretpostavljaju. One obuhvataju proizvodnju i preradu hrane, čuvanje i pakovanje voća i povrća, prodaju, distribuciju i prezentaciju prehrambenih proizvoda. Fakultet radi i na novom modulu agrobiznis, u saradnji sa Ekonomskim fakultetom u Nišu, koji bi studente usmeravao ka ekonomiji u agraru i otvorio mogućnosti za rad i u kompanijama koje se bave prodajom, distribucijom i finansijama.
Da problem interesovanja ne počinje tek prilikom izbora fakulteta pokazuje i primer Hemijsko-tehnološke škole u Kruševcu. U njenom sastavu je nekada u Velikom Šiljegovcu postojalo odeljenje obrazovnog profila poljoprivredni tehničar. Otvoreno je u sredini u kojoj se veliki broj porodica bavi poljoprivredom, ali ni to nije bilo dovoljno da smer opstane.
Direktorka škole Dragana Banjac kaže da odeljenje u Velikom Šiljegovcu ne postoji već četiri školske godine i da isto toliko generacija nije upisivalo ovaj obrazovni profil. U okviru škole danas ne postoji konkretan smer vezan za poljoprivredu, već područje rada „Poljoprivreda, proizvodnja i prerada hrane“.
Tako se u kraju u kojem je poljoprivreda za mnoge porodice izvor prihoda javlja neobičan paradoks – blizina poljoprivrede ne mora da poveća interesovanje mladih za školovanje u toj oblasti. Ponekad proizvodi upravo suprotan efekat: oni koji su odmalena gledali koliko proizvodnja zavisi od vremena, cena i tržišta žele profesiju u kojoj vide veću izvesnost.
Između te slike koju mladi nose iz porodičnih gazdinstava i slike savremene poljoprivrede koju fakultet pokušava da predstavi kao spoj proizvodnje hrane, nauke, tehnologije, informatike i ekonomije, očigledno još postoji veliki jaz. Upravo od toga koliko će obrazovne ustanove uspeti da ga smanje može zavisiti i da li će naredne generacije u poljoprivredi videti profesiju koju treba izbeći – ili oblast u kojoj vredi graditi karijeru.
Izvor: KruševacPRESS
