Nastupom kod Kule Todora od Stalaća, organizovanim u saradnji sa Narodnom bibliotekom Ćićevac, porodični rok bend „Riff“ priredio je domaćoj publici veče prepuno emocija i moćnog zvuka, potvrdivši da priča o ocu i sinovima koji su od porodičnog hobija stigli do autorskog albuma „Ko sam ja?“ jeste dokaz da dobar zvuk i istinska posvećenost nemaju granica.
Nastup benda Riff bio je više od još jednog koncerta. Za publiku je to bila prilika da čuje bend iz svoje sredine, dok je za Riff to bio nastavak priče koja je počela u porodičnoj kući, priče o bendu iz male sredine, porodici koja je godinama svirala zajedno, tražila sopstveni zvuk i na kraju objavila prvi autorski album “Ko sam ja?”.
Porodični bend
Kažu da vole mesto u kojem žive i da su tokom godina imali podršku porodice, prijatelja i ljudi iz svoje okoline. Ono što nedostaje, međutim, jesu prostori i prilike za nastupe, zbog čega često odlaze u Kruševac, dok se nadaju da će i u Ćićevcu vremenom biti više festivala i događaja na kojima bi lokalni muzičari mogli da pokažu šta znaju.
Riff čine otac Simo Tegeltija i njegovi sinovi. Ilija, koji svira gitaru i peva, i Petar, bubnjar i vokal. Ono što je počelo kao porodično sviranje i hobi, vremenom je preraslo u bend koji godinama nastupa, svira širom Srbije gde gradi svoju publiku.
Možda upravo u tome leži jedna od najvećih posebnosti Riff-a. Dok se mnogi bendovi godinama suočavaju sa promenama članova, neslaganjima i raspadima postava, Tegeltije u porodica vide prednost.
– To što smo porodica zapravo nam olakšava rad, možemo češće da imamo probe, lakše se dogovaramo i svi smo jednako posvećeni bendu. Naravno, nekada imamo različita mišljenja oko aranžmana i načina na koji bi neka pesma trebalo da zvuči, ali na kraju svi radimo sa istim ciljem -da ono što izađe pred publiku bude najbolje što možemo. Muzika nam nikada nije bila samo nešto čime se bavimo vikendom, već je postala stil života– kaže Simo.
Odrastanje uz muziku
Posebnu dimenziju njihovoj priči daje činjenica da su Ilija i Petar praktično odrasli uz bend. Ono što je počelo kao dečje interesovanje za instrumente vremenom je postalo ozbiljan posao i obaveza kojoj su, kako kažu, često prilagođavali ostatak svakodnevice.
–Nije postojao jedan trenutak kada smo odlučili da ćemo se ozbiljno baviti muzikom. Nastupi su dolazili jedan za drugim, bilo ih je sve više i vremenom je ljubav prema muzici prerasla u nešto mnogo ozbiljnije. Bend je za nas uvek bio prioritet i ostale obaveze smo često organizovali oko njega, jer koliko se čovek posveti nečemu, toliko mu se to na kraju i vrati– kaže Ilija.
Petar je, sa druge strane, od početka želeo upravo da svira sa porodicom. Gotovo svaku pesmu koju je naučio kao početnik svirao je zajedno sa starijim bratom, zbog čega je zajednički bend za njega bio prirodan nastavak odrastanja uz muziku.
Ta istrajnost dovela ih je i do važnog trenutka u karijeri odluke da više ne budu samo cover bend. Godinama su svirali domaći i strani rok, pank i metal, nastupali i kroz tu muziku sticali iskustvo, ali je vremenom došla potreba da pronađu sopstveni zvuk.
Put do toga nije bio brz. Trebalo je vreme da pronađu žanr, pravac i način na koji žele da zvuče kao autorski bend. Rezultat je album “Ko sam ja?”, koji je objavljen ove godine i donosi deset pesama.
Čekajući inspiraciju
Takav odnos prema muzici posebno se vidi kod Ilije, koji je autor tekstova za pesme benda. On kaže da tekstove ne piše prema unapred pripremljenom planu, već da nastaju iz njegovih razmišljanja, osećanja i unutrašnjih pitanja.
–Dolaze nekako sami od sebe, kao da sam ih ja samo zapisao, a ne osmislio. Kada dođe taj trenutak inspiracije, obično se jako brzo sklopi cela pesma. Nikada nisam imao nedovršene stihove ili melodije. Čekanje da taj trenutak naiđe može da potraje, ali onda odjednom nastane cela pesma i dok je ne završim za mene ništa drugo ne postoji, ni spavanje, ni hrana, apsolutno ništa. Posle toga svi zajedno radimo na aranžmanima, biramo stil i uklapamo sve ostalo– priča Ilija.
Poseban izazov predstavlja i činjenica da su Riff od početka birali rok, metal i srodne pravce, muziku koja danas nije među dominantnim žanrovima. U vremenu kratkih viralnih pesama i trendova koji se brzo menjaju, odlučiti se za autorski rok znači prihvatiti da publika možda neće doći preko noći. Naprotiv, veruju da muzika, bez obzira na trenutne trendove, može da pronađe svoju publiku.
–Iako rok i metal danas nisu mainstream, verujemo da će kako prolazi vreme naš album, kao i budući, uspeti da pronađu svoju publiku. Potrebno je strpljenje– poručuju oni.
Za mlade članove benda bavljenje drugačijom vrstom muzike nije donelo odbacivanje okoline. Ilija kaže da je tokom odrastanja imao podršku, dok Petar navodi da njegovih vršnjaka nije slušala tu vrstu muzike ali su ipak podržavali i poštovali to što radi.
To možda najbolje opisuje i njihov celokupan put. Nema prečice od male sredine do velikih bina, nema trenutne sigurnosti da će autorska pesma pronaći publiku, posebno kada pripada žanru koji danas nije među najzastupljenijima na radijima i društvenim mrežama.
–Sama lokacija nema toliko veze. Dobar zvuk putuje daleko. Iako je izvođač iz male sredine, svejedno može doći do velikih nastupa širom Srbije, Balkana i regiona, samo ukoliko se dovoljno dugo trudi i naravno prenosi dobru energiju– smatraju članovi benda.
Tekst: Aleksandra Paunović
Fotografije: Privatna arhiva
Izvor: KruševacPRESS
