Banjaluka dobija prvu gradsku baštu

Banjaluka će dobiti prvu veliku gradsku baštu.

Gradske bašte Banjaluka je inicijativa građana za promociju urbanog baštovanstva u Banjaluci. Od prvobitne ideje do realizacije prošlo je dosta vremena, a ove godine Banjaluka će dobiti prvu veliku gradsku baštu, zemljište je već dobijeno od Grada na korištenje, pripreme za prve usjeve privode se kraju, a budući korisnici već polako usvajaju teorijska znanja o uzgajanjau u skladu sa prirodom.

Projekat „Banjalučka gradska bašta“ koji će se realizovati, autorski je rad Biljane Banović i Gorana Pivaševića.

Goran Pivašević rekao da je se u realizaciju konkretno ove ideje krenulo prije godinu dana na sastanku koji je inicirao banjalučki aktivista Miodrag Dakić, koji je prisutnima objasnio ovu ideju i pokušaje koje je zajedno sa svojim prijateljima imao prije nekoliko godina za uspostavljanjem kontakta sa Gradskom upravom.

„Ponuđeno zemljište tada od strane Grada nije bilo adekvatno da bi se ta ideja realizovala kvalitetno. Naš plan je bio da ovaj projekat uspostavimo na gradskoj ili na privatnoj zemlji. Naravno, prvo smo riješili da kontaktiramo Gradsku upravu i prvo sa njima vidimo da li su oni spremni da u gradu pronađemo zemljište u vlasništvu grada, koje bi površinom i uslovima zadovoljavalo naše potrebe i gdje bismo razvili ovu ideju od koje svi mogu imati koristi, kako građani, tako i Grad koji ima priliku dobiti nešto što već postoji u ragionu, ali ne na takvom nivou koji smo mi planirali, dok na nivou BiH to još nije nigdje realizovano. Bili smo takođe takvog stava da ukoliko ne nađemo bilo koju kvalitetnu mogućnost zasnivanja baštenske zajednice u saradnji sa Gradom, to uradimo na privatnoj površini, jer ovakva kvalitetna ideja jednostavno mora biti realizovana“, rekao je za BUKU Pivašević.

Prvi sastanak su u februaru 2018. godine obavili sa predsjednikom Skupštine Grada gospodinom Zoranom Talićem, gdje su mu prezentovali ideju i potrebe, a to je slobodna zelena površina u široj gradskoj zoni, na kojoj ništa ne postoji, a na kojoj bi realizovali ovaj projekat.

Od gospodina Zorana Talića dobili su podršku, nakon koje su sa Gradskom upravom ušli u proces traženja lokacije koja je slobodna, a koja bi i njima odgovarala. U međuvremenu  su ušli i proceduru osnivanja udruženja, kako bi i administrativno mogli ući u pripreme i samu realizaciju ovog projekta.

„Banjalučka gradska bašta“ se nalazi u Drakuliću, tačnije u Rakovačkim barama, odmah pored Pauk službe. Jedan od uslova je bio da lokacija bude povezana i sa autobuskom linijom, a to je u ovom slučaju omogućeno sa linijom Gradskog prevoza br. 39 A.  Na taj način korisnici parcela će imati mogućnost doći autobusom, bez ikakvog donošenja alata, jer će im i to biti omogućeno na lokaciji. U pitanju je zamljište koje nije bilo košeno i održavano i koje prethodno trebaju pripremiti. Jedna od glavnih kvaliteta ovog projekta je taj što će se zapušteno i neiskorišteno zemljište koristiti u razvijanju nove ideje, kao što je ideja „Banjalučke gradske bašte“. Od Grada su za sada na korišćenje dobili 5000 m², kako bi se  praktično vidjela realizacija ovog projekta.

Trenutno je, na osnovu površine zemlje koju su dobili, isplanirano 56 parcela. Svaka parcela će imati svog Nosioca, osobu koja potpisuje ugovor i koja je zadužena za svoju parcelu. Svaki Nosilac parcele imaće mogućnost dostaviti spisak osoba – Korisnika koji će sa njim koristiti njegovu parcelu. Na ovaj način imaće tačan broj osoba koje će koristiti „Banjalučku gradsku baštu“. Po ovom broju parcela to je ukupno trenutno oko 150 osoba. U budućnosti će omogućiti i proširenje parcele na još 56 parcela, što će omogućiti duplo više korisnika. Pored samih korisnika parcela, organizovaće i radionice koje će moći posjećivati svi građani, tako da će, Goran kaže, „Banjalučka gradska bašta“ na različite načine dikretno okupljati i više od 1000 građana, a indirektno će biti na hiljade zainteresovanih.

Goran nam kaže da je njega priroda uvijek privaličila na različite načine, a baštovanstvo je jedan nov način kontakta sa prirodom i još jedna vještina koju želi da nauči, a to je samostalna proizvodnja hrane.

„’Banjalučka gradska bašta’ će biti jedan svojevrstan poligon na kojem će građani moći naučiti sve potrebne tajne ove vještine. Pored toga biće mjesto na kojem će se na koristan način provoditi vrijeme na otvorenom, sa novim ljudima. Pored ovoga imam i još jedan cilj, a to je da za našu zajednicu stvorimo još jedan koristan prostor i jedan koristan sadržaj u gradu. Zbog toga ‘Banjalučku gradsku baštu’ vidim i kao jednu od budućih turističkih ponuda Banjaluke i u glavi već imam plan, da pored mjesta za baštovanstvo, ovo bude i jedna vrsta botaničkog parka u kojem će svi građani i turisti moći provoditi svoje slobodno vrijeme, nezavisno od samog baštovanstva. Na taj način od zapuštenog zemljišta stvaramo jednu novu vrijednost koju možemo pouditi građanima, a i svim zainteresovanim turistima“, ističe Pivašević i dodaje da je ovo još jedan način da se veza između građana i Grada pobošlja, jer samo na taj način mogu da se dešavaju promjene na bolje.

Udruženje građana preko ugovora sa Gradom dobilo je zemljište na korišćenje u trajanju od 5 godina, to zemljište će se isparcelisati i dalje ponuditi zainteresovanim građanima koji će sa udruženjem građana, sklopiti ugovore i postati članovi „Banjalučke gradske bašte“. U ugovoru su definisana prava i obaveze svakog člana parcele. Članstvo će se obnavljati svake godine.

Da bi neko postao članom „Banjalučke gradske bašte“ potrebna mu je samo volja. Pošto Udruženje ne dobija finansijsku pomoć, a da bi ovaj projekat bio održiv i da bi pravilno funkcionisano, uvedena je godišnja članarina u iznosu od 150 KM, za koju se dobija: pripremljena i nađubrena parcela površine 80 m²; serija 12 besplatnih radionica. Radionice će biti dostupne za sve građane bez obzira da li su postali članovi bašte, stim što će samo nosioci parcela imati besplatne radionice, koje su već uvrštene u sklopu članarina, voda; mentorska pomoć; ručni alat i slama za malčiranje.

Sjemena će članovi sami nabavljati, a na radionicama naučiti da ih sami prikupljaju Sva sjemena će proći kontrolu mentora. Pivašević napominje da je korišćenje bilo kakvih pesticida zabranjeno u „Banjalučkoj gradskoj bašti“. Njihov glavni cilj je kreirati bašte koje će biti u potpunosti u skladu sa prirodom.

Biljana Banović, jedna od mentorki na realizaciji gradskih bašti rekla je da će Banjalučka gradska bašta biće mesto njegovanja tolerancije, solidarnosti, medjuljudskih odnosa i razvoja ekološke osvještenosti građana gde će svaki član biti emiter jedne ekološke ideje.

„Sama bašta biće edukativni poligon u kome će članovi biti upoznati sa novim konceptom uzgoja, bio uzgojem u skladu s prirodom. Bio uzgoj je ujedno i koncept života koji je potpuno u službi prirode s namerom da vrati čoveka prirodi. Moje učešće u gradskoj bašti je inspirisao namerom da svoje dugogodišnjeg iskustvo u oblasti bio uzgoja prenesem korisnicima na projektu tako što ću i ja lično kao mentor uzgajati s njima u bašti. Naš zajednički rad će nas zbližiti i razviće onu dozu solidarnosti i bliskosti koja je neophodna da bismo postigli sinergiju i sklad“, rekla je za BUKU Biljana Banović.

S obzirom da je mentor Biljanina parcela će biti pokazna, školska parcela, na kojoj ćr predstaviti sve metode bio uzgoja kao što su sestrinstvo biljaka, mješovita sadnja sa sideratima, fitoremedijatorima i biljkama koje energetski mire tlo i kompletnu njega tla.

„Bio uzgoj podrazumeva negu tla i svog živog sveta u samom tlu, jer upravo od života u tlu zavisi nega biljaka. On ujedno podrazumeva strahopštovanje nad životom svih živih bića oko nas. Što se odabira samih sorti tiče ja sam dugogodišnji kolekcionar i uzgajam stare i nasledne sorte. Moja namera je da kao Čuvar semena na parceli posadim upravo neke od retkih sorti s kojima ću upoznati i druge korisnike na projektu s nadom da će i oni sami osetiti potrebu da se priključe ovom planetarno važnom poduhvatu. Samo u prošlom veku je nestalo 80% starih sorti sa lica zemlje“, ističe Biljana.

Biljana kaže da su gradske bašte doživelje svoj vrhunac nakon posljednje svjetske ekonomske krize kada su se gradovi susreli sa velikim brojem nezaposleni građana, smanjenim gradskim budžetom, a neke od profesija postale su potpuno nepotrebne.

„Baštenske zajednice su uspele na jedan virtuozan način da ublaže ove probleme, jer su građani uzgojem vlastite hrane mogli da poprave svoj socijalni i ekonomski status, boravkom u prirodi i praktičnom ostvarenošću uspeli su da ubaže svoje depresivno stanje, uz mentor su uspeli da savladaju neke nove veštine, a sam grad je uštedeo novac, jer održavanje gradskih parcela su sada preuzeli građani. U svetu se mnogi prestižni restorani snabdevaju upravo iz gradskih bašti. S obzirom da se ja bavim motivacionim baštovanstvom naglasiću da je ovo od velikog značaja za građane, jer će konzumirati hranu iz vlastitog uzgoja, dakle pratiće čitav proces proizvodnje bez upotrebe hemijskih sredstava, ali s aspekta motivacije biće praktično ostvareni, u kontaktu sa biljkama koje nas uče umetnosti voljena, fokusirani na Sadašnji trenutak što je osnov izlečenja strahova i biće u kontaktu sa lekovitim mikroorganizmima iz tla koji stimulišu lučenje hormona sreće“, ističe Biljana.

Dodaje da je korisnicima potrebna samo jaka volja da učestvuju u samom procesu rada i da pristanu na promienu koju će sam koncept kao miroljubiv i negovatelj ljubavi da unese u njihov život.

„Sve što je potrebno da znaju o bio uzgoju naučiće u samoj gradskoj bašti od iskusnih mentora. Organizovaćemo seriju od 12 radionica koje će pratiti sezonski rad tokom čitave godine i na kojima će korisnici savladati sve veštine koje će ih osposobiti da pokrenu svoje nezavisno domaćinstvo. Upoznaće se sa svim prirodnim resursima i metodama njihove upotrebe u bio uzgoju“.

Biljana kaže da je onog momenta kada se čovek postavio u ulogu posmatrača, a ne učesnika u prirodnim procesima sam sebi nametnuo mnogo problema.

„Zato mu je u svakom segmentu života potrebna stručna pomoć da bi bio srećan. Poslednji vek je bio poguban po biodiverzitet, jer smo neumerenom upotrebom hemije uspeli da smanjimo prirodne resurse. Iako se priroda sama regeneriše naš brutalan odnos prema samim resursima onemogućava da proces regeneracije ujednačeno prati proces degeneracije. Bio uzgoj u skladu s prirodom podrazumeva postizanje sklada pre svega u sebi da bismo se tako uskladjeni mi prilagodili prirodi. Mi kao bio uzgajivači sebe pripitomljvamo za rad s biljkama ali iznad svega je važno da se približimo jedni drugima. Vreme je da počnemo da baštinimo ljubav u sebi I da prestanemo da prevćemo čoveka tražeći mu manu. Rad u baštenskoj zajednici će razviti upravo onu dozu tolerancije, solidarnosti I uzajamne podrške koja nam je neophodna da bismo bili srećni. Čovek je deo prirode i potrebno je prvo da zavolim njega da bismo bili sposobni da volimo I ostala bića oko nas“, ističe Biljanja.

Večeras i sutra biće održana prva radionica pod nazivom “Istkaj svoju prvu baštu”.

Izvor: Buka.com

 

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

1 × four =